Француска је једна од најпосећенијих држава на свету. Са 81,9 милиона страних туриста 2011. године, Француска је испред Шпаније и Сједињени Држава. У Француској се налазе градови од великог културног значаја (од којих је најзначајнији Париз), морска и планиска летовалишта и руралне области у којима године. Најпопуларније туристичке знаменитости Француске (према подацима из 2003. године) су: Ајфелов торањ, музеј Лувр, Версајски дворац, музеј Орсеј, Тријумфална капија, Центар Жорж Помпиду, Мон Сен Мишел, дворац Шамбор, Сен Шапел, дворац Високи Кенигсбург, Пи де Дом, Пикасов музеј и Каркасон.[28]
Култура :
~Француска академија (фр. L’Académie française), је институција коју је 1635. основао кардинал Ришеље, за време владавине Луја XIII. Њена основна функција је била да уједначи и усаврши француски језик, и ову функцију је задржала до данас.
Састоји се од 40 доживотних чланова које у састав бирају дотадашњи чланови. Постоји изузетно правило да се академици могу сменити ако почине неки озбиљан прекршај. Странцима је такође омогућен пријем у академију. Француска академија је интегрисана у Француски институт од његовог оснивања, и најзначајнија је и најстарија од његових пет академија. Од оснивања кроз Академију је прошло око 700 чланова (719 чланова до 2009). Међу њима су: песници, књижевници, драматурзи, филозофи, историчари, лекари, научници, етнолози, критичари уметности, генерали, државници, свештеници и други знаменити људи.Академици носе популарно име „бесмртници“ јер је кардинал Ришеље дао Академији крилатицу „За вечност“ (À l’immortalité). Кардинал, у ствари, није имао у виду чланове академије, већ је мислио на француски језик.Званична униформа чланова Академије је зелене боје и усвојена је у време Наполеонове реорганизације Француског института. Униформа је богато извезена мотивима златног и зеленог лишћа. Чланови академије добијају и церемонијални мач, који се не додељује женама и свештеницима. Ова униформа се носи само у ретким церемонијалним приликама.Књижевница Маргерит Јурсенар је била прва жена изабрана у Француску академију 1980.
~ Први архитектонски стил Француске била је романика. Најважнији сачувани споменици овог стила су у околини Тулуза. Доба готичке архитектуре се некада називало Француска архитектура, због велике раширености овог стила у француским регијама, нарочито на северу. Ти се налазе познате средњовековне црквене и световне грађевине: Базилика Сен Дени, Катедрала у Ремсу, Катедрала у Шартру и Папска палата у Авињону. Уметници и архитекте из Италије и Шпаније су касније били заслужни за изградњу раскошних краљевских двораца у долини Лоаре: Шамбор и Шенансо. Архитекта Жил Арден Мансар је аутор светски чувеног дворца у Версају и барокне Палате инвалида у Паризу.После Француске револуције доминантни стил је постао класицизам. У овом стилу је подигнута Тријумфална капија у Паризу. Ајфелова кула у Паризу је најпознатији светски споменикиндустријског доба.Сплав Медуза - слика Теодора ЖерикоаМртва природа - слика Пола СезанаФранцуска је кроз историју произвела плејаду значајних ликовних уметника. Међу њима се истичу: Франсоа Клуе, Антоан Вато, Жан Оноре Фрагонар, Жан-Батист-Симеон Шарден, Никола Пусен, Теодор Жерико, Ежен Делакроа и Густав Курбе. Француска је посебно изашла у први план светске ликовне уметности са сликарима епохе импресионизма и постимпресионизма, као што су: Огист Реноар, Клод Моне, Едуар Мане, Едгар Дега, Пол Сезан, Пол Гоген, Жорж Сера и Анри Матис.Француска је у тој мери била магнет за уметнике краја 19. и почетка 20. века, да су ту живели и стварали Винсент ван Гог и Пабло Пикасо.Школе, покрети и њихови представници[уреди]Барокно сликарство репрезентују сликари: Жан де Богран (1584 - 1640), Никола Пусен (1594 - 1665), Клод Лорен (1600 – 1682) и Ијасинт Риго (1659 - 1743).Рококо: Антоан Вато (1684 - 1721), Франсоа Буше (1703 - 1770), Жан-Оноре Фрагонар (1732 - 1806) и Жан Пијемон (1728 - 1808).
Француски језик спада у групу романских језика. Развио се из галороманског језика у доба касне антике, на територији Галије. Овај језик је укључивао многе елементе келтских и германских језика. Осим француског, из галороманског језика се развио још један језик, и то на југу данашње Француске. Овај језик је познат као окситански, или „Ланг д ок“ (фр. Langue d'oc).Средњовековни (стари) француски језик био је подељен на мноштво дијалеката, много више него данашњи француски језик. Чак је и писани језик, који су писци и кописти почели да користе око 1100, паралелно са латинским, био веома дијалекатски обојен. До 14. века за доминацију су се борили пикардијски, англонормански и дијалекат области Ил де Франс. Овај последњи је најзад изашао као победник, захваљујући порасту политичког и културног значаја престонице - Париза.Провансалски (окситански) књижевни језик је доистигао свој врхунац око 1200, али га је већ око 1300. потиснуо француски језик. Окситански дијалекти су били говорни језици локалног становништва све до касног 19. века.Француски језик касног средњег века, тј. касног 14. и 15. века, се назива средњи француски језик. Од почетка 16. века, језик је нови француски.
~ Француска књижевност у овом чланку се односи на књижевност насталу унутар географских граница француске државе. Литература на француском језику се развијала још и у Канади, Белгији, Швајцарској, колонијама на Карибима, Океанији, Африци и Азији.
Култура :
~Француска академија (фр. L’Académie française), је институција коју је 1635. основао кардинал Ришеље, за време владавине Луја XIII. Њена основна функција је била да уједначи и усаврши француски језик, и ову функцију је задржала до данас.
Састоји се од 40 доживотних чланова које у састав бирају дотадашњи чланови. Постоји изузетно правило да се академици могу сменити ако почине неки озбиљан прекршај. Странцима је такође омогућен пријем у академију. Француска академија је интегрисана у Француски институт од његовог оснивања, и најзначајнија је и најстарија од његових пет академија. Од оснивања кроз Академију је прошло око 700 чланова (719 чланова до 2009). Међу њима су: песници, књижевници, драматурзи, филозофи, историчари, лекари, научници, етнолози, критичари уметности, генерали, државници, свештеници и други знаменити људи.Академици носе популарно име „бесмртници“ јер је кардинал Ришеље дао Академији крилатицу „За вечност“ (À l’immortalité). Кардинал, у ствари, није имао у виду чланове академије, већ је мислио на француски језик.Званична униформа чланова Академије је зелене боје и усвојена је у време Наполеонове реорганизације Француског института. Униформа је богато извезена мотивима златног и зеленог лишћа. Чланови академије добијају и церемонијални мач, који се не додељује женама и свештеницима. Ова униформа се носи само у ретким церемонијалним приликама.Књижевница Маргерит Јурсенар је била прва жена изабрана у Француску академију 1980.
~ Први архитектонски стил Француске била је романика. Најважнији сачувани споменици овог стила су у околини Тулуза. Доба готичке архитектуре се некада називало Француска архитектура, због велике раширености овог стила у француским регијама, нарочито на северу. Ти се налазе познате средњовековне црквене и световне грађевине: Базилика Сен Дени, Катедрала у Ремсу, Катедрала у Шартру и Папска палата у Авињону. Уметници и архитекте из Италије и Шпаније су касније били заслужни за изградњу раскошних краљевских двораца у долини Лоаре: Шамбор и Шенансо. Архитекта Жил Арден Мансар је аутор светски чувеног дворца у Версају и барокне Палате инвалида у Паризу.После Француске револуције доминантни стил је постао класицизам. У овом стилу је подигнута Тријумфална капија у Паризу. Ајфелова кула у Паризу је најпознатији светски споменикиндустријског доба.Сплав Медуза - слика Теодора ЖерикоаМртва природа - слика Пола СезанаФранцуска је кроз историју произвела плејаду значајних ликовних уметника. Међу њима се истичу: Франсоа Клуе, Антоан Вато, Жан Оноре Фрагонар, Жан-Батист-Симеон Шарден, Никола Пусен, Теодор Жерико, Ежен Делакроа и Густав Курбе. Француска је посебно изашла у први план светске ликовне уметности са сликарима епохе импресионизма и постимпресионизма, као што су: Огист Реноар, Клод Моне, Едуар Мане, Едгар Дега, Пол Сезан, Пол Гоген, Жорж Сера и Анри Матис.Француска је у тој мери била магнет за уметнике краја 19. и почетка 20. века, да су ту живели и стварали Винсент ван Гог и Пабло Пикасо.Школе, покрети и њихови представници[уреди]Барокно сликарство репрезентују сликари: Жан де Богран (1584 - 1640), Никола Пусен (1594 - 1665), Клод Лорен (1600 – 1682) и Ијасинт Риго (1659 - 1743).Рококо: Антоан Вато (1684 - 1721), Франсоа Буше (1703 - 1770), Жан-Оноре Фрагонар (1732 - 1806) и Жан Пијемон (1728 - 1808).
Француски језик спада у групу романских језика. Развио се из галороманског језика у доба касне антике, на територији Галије. Овај језик је укључивао многе елементе келтских и германских језика. Осим француског, из галороманског језика се развио још један језик, и то на југу данашње Француске. Овај језик је познат као окситански, или „Ланг д ок“ (фр. Langue d'oc).Средњовековни (стари) француски језик био је подељен на мноштво дијалеката, много више него данашњи француски језик. Чак је и писани језик, који су писци и кописти почели да користе око 1100, паралелно са латинским, био веома дијалекатски обојен. До 14. века за доминацију су се борили пикардијски, англонормански и дијалекат области Ил де Франс. Овај последњи је најзад изашао као победник, захваљујући порасту политичког и културног значаја престонице - Париза.Провансалски (окситански) књижевни језик је доистигао свој врхунац око 1200, али га је већ око 1300. потиснуо француски језик. Окситански дијалекти су били говорни језици локалног становништва све до касног 19. века.Француски језик касног средњег века, тј. касног 14. и 15. века, се назива средњи француски језик. Од почетка 16. века, језик је нови француски.
~ Француска књижевност у овом чланку се односи на књижевност насталу унутар географских граница француске државе. Литература на француском језику се развијала још и у Канади, Белгији, Швајцарској, колонијама на Карибима, Океанији, Африци и Азији.